Женидба Ахмет-бегаВезировића (Мостар) 0001    Подранио млад везирски сине 0002    На конаку у б’јелу Будиму; 0003    На се труско облачи од’јело, 0004    Све у срми и у суху злату, 0005    Јер се труски пригодио петак, 0006    Па он спреми дебела зекана. 0007    Ахмед бег се по Будиму шета 0008    Испод куле будимског имама. 0009    Чудно чудо у авлији б’јеше. 0010    У авлији чудна пјевљанина, 0011    Коло игра девет дјевојака. 0012    И пред њима имамова Фата. 0013    Дјевојкама турски селам викну, 0014    Све му цуре селам прихватише, 0015    На медним устим’ оставише, 0016    Оставише турскога селама; 0017    Фата њему леђа окренула, 0018    Не хтједе му прихватити селама. 0019    Говори јој млад Везиоровићу: 0020    »О Фатијо нашега имама, 0021    Зар ми не би била вјерна љуба, 0022    Не хтједе ми прихватити селама?« 0023    Одговара имамова Фата: 0024    »Не бих теби ни шћенета дала, 0025    Камо л’ бих ти била вјерна љуба!« 0026    Онда вели везиров Ахмеде: 0027    »Јера л’јепа имамова Фато?« 0028    Проговара имамова Фата: 0029    »Твој је бабо, уч-тугли везире, 0030    Има пуне четири године, 0031    Како ти је свијет мијенио, 0032    Остало ти пет стотна кмета, 0033    И тридесет ћилитли дућана, 0034    И два хана у б’јелу Будиму, 0035    Дв’је ђемије на дебелу мору; 0036    Свију си их беже похарчио, 0037    Водајући пет стотин’ јарана, 0038    Похарчио готовину благо, 0039    Веће сада нигдје ништа немаш, 0040    Потље зечка коња од мејдана, 0041    И на себи ђузел одијело, 0042    И конаке у б’јелу Будиму. 0043    Не бих теби ни кучета дала, 0044    Камо л’ бих ти лишце поклонила, 0045    Да ти будем вјереница љуба.« 0046    Ахмед добра окрену зекана 0047    До конака старога ћехаје, 0048    Којино му код баба бијаше. 0049    Угледа га везирски ћехаја, 0050    Па повика слуге у конаку: 0051    »Протресите свилене јастуке, 0052    А терите мекане миндере, 0053    Нек попије кахву на оџаку;« 0054    А ћехаја сађе на сокаке, 0055    Под Ахмедом зека ухватио, 0056    »Ђела, сине, у моје конаке, 0057    Да с’ одмориш и кахву попијеш.« 0058    Уврати га у мермер авлију, 0059    Слуге њему коње прихватише, 0060    Ћехаја га прихвати за руку, 0061    У меко га шилте посадише, 0062    А двори их шездесет делија, 0063    Кахвеџија кахву износио. 0064    Кад су мрку кахву потропили, 0065    У њег’ гледа тај стари ћехаја, 0066    У њег’ гледа те му проговара: 0067    »Хеј Ахмеде, млад Везировићу 0068    Шта с’ у лишцу чехру изгубио? 0069    Али си се вином опојио, 0070    Али те је глава забољела, 0071    Ал’ те цуре резил учинише?« 0072    Одговара млад Везировићу: 0073    »О ћехајо мог милог баба, 0074    Ја се н’јесам вином опојио, 0075    Већ ме цуре резил учинише. 0076    Од конака узјашем зекана, 0077    Ја се шетам плацом и сокаком 0078    До авлије будимског имама; 0079    Коло игра девет дјевојака, 0080    И пред њима имамова Фата. 0081    Ја дјевојкам’ турски селам викнух, 0082    Све су цуре селам прихватиле, 0083    Не меднима устим’ оставиле, 0084    Не прихвати имамова Фата, 0085    Већ је мени леђа окренула. 0086    Ја јој велим са свога зекана: 0087    » »Што ми Фато не прими селама, 0088    Зар ми вјерна љуба не би била?«« 0089    А она ми одговара млада: 0090    »»Не бих теби ни шћенета дала, 0091    Јере попи пет стотин’ чифтлука, 0092    И тридесет ћилитли дућана, 0093    И два хана баш у сред Будима, 0094    Дв’је ђемије на дебелом мору.«« 0095    Кад то чуо везирски ћехаја, 0096    Он Ахмеда за руку узима, 0097    Те га води у своју одају, 0098    Па отвори чекмели сандука, 0099    А извади пет стотин’ сенета 0100    Од његових кмета и чифчија, 0101    Па говори везирову сину: 0102    »Ти си, сине, кмете продавао, 0103    Продавао, ја их куповао, 0104    Кад си нејак остао до баба, 0105    Ја их на те смицо и намицо, 0106    Сви су твоји кмети и чифтлуци.« 0107    А даде му тридесет хуџета. 0108    Онда Ахмед на ноге скочио, 0109    Па ћехају у браду пољуби. 0110    »Ет’ Ахмеде, млад везирски сине, 0111    Ја купово на те сам смисао.« 0112    Други му је сандук отворио, 0113    У њем товар маџарија нађе: 0114    »Нос’ Ахмеде у своје конаке, 0115    А ето ти и твоји сенети, 0116    А ето ти тридесет хуџета, 0117    А ено ти шездесет момака, 0118    Што је твога све дворило баба, 0119    Твога баба будимскога везира, 0120    То су младе његове делије, 0121    Свију сам их, сине, одржао, 0122    Ја их н’јесам у чаршију пушћ’о, 0123    Веће свима ајлуке давао: - 0124    И његова Хуса бајрактара, 0125    Сад ј’ у мене Хусо кахвеџија. 0126    Таког нема бијесног јунака, 0127    Као што је Хусо кахвеџија, 0128    Нема њега у Унђеровини. 0129    Ако си се женит наумио, 0130    Ти се прођи имамове Фате. 0131    Био сам ти скоро у Новину, 0132    Видио сам зенђил-удовицу, 0133    То је била аге Новљанина, 0134    Новљанина то је вјерна љуба, 0135    Па је умро ага Новљанине, 0136    Остала му Златка јединица, 0137    Више ништа од евлада нема. 0138    Скоро сам јој три ноћи ноћио, 0139    Зенђилнија ј’ од баба везира, 0140    У мајке јој триста је чифтлука, 0141    А у шћери кмета пет стотина. 0142    Ено цуре за тебе, Ахмеде, 0143    Скоро сам те сине нахвалио. 0144    Већ ти вичи шездесет делија, 0145    Нек спремају ате и парипе, 0146    И пред њима бајрактара Хуса. 0147    Ак’ испросиш Златку племениту, 0148    И ако те уставља пуница, 0149    Устави се у Новину б’јелу, 0150    Не брини се, сине у Будиму, 0151    Дедо ће ти послове свиђати, 0152    Теби хиле учинити не ћу.« 0153    Опреми се шездесет делија, 0154    Опреми се Хусо бајрактаре 0155    На алату, коњу претиломе. 0156    Кад су плацом и сокаком били 0157    Испод куле будимског имама, 0158    Угледа их Фата са пенџера, 0159    Она лети на т’јесне сокаке, 0160    Под Ахмедом коња ухватила: 0161    »Хеј Ахмеде, будаласта главо, 0162    Што ће теби Новкиња дјевојка 0163    Од Новога Златија дјевојка, 0164    Кад дјевојка своје среће нема, 0165    Јер дјевојка са Влахом ашикује, 0166    Из Котара с’ влашкијем сердарем, 0167    Са ђидијом, Закарић Илијом. 0168    Седам су је пута проводили 0169    Под Бакоњу, зелену планину, 0170    На широко поље Златарево, 0171    А студеном врелу Шарганову, 0172    Ту имаде седам мезарова, 0173    Дјевојачких седам муштерија, 0174    Све несретне ђузел-ђувегије, 0175    Све су они туден изгинули, 0176    А најпосл’је Дервиш беговићу, 0177    Није таког у санџаку било 0178    Ту су бегу турбе начинили, 0179    Виш’ главе му ружу усадили, 0180    Испод нога кајнак му извире. 0181    Кад погледаш пољем Златаревим, 0182    Рекао би, плугом је орат. 0183    Није пусто плугом подорато, 0184    Већ све тазе гробљем поткопато, 0185    А Бакоња, зелена планина, 0186    Реко би, сн’јегом је посута; 0187    Није, брате, снијегом посуто, 0188    Већ се б’јеле многе кости туде, 0189    Многе кости коњске и инсанске, 0190    Све несретне Златије сватова. 0191    Већ одјаши у свога зекана, 0192    Ја ћу теби поклонити лишце, 0193    Па ме љуби, кад год се пробудиш.« 0194    Тамам Ахмед ногу извадио, 0195    Да одјаше зечка од мејдана, 0196    Угледа га Хусо бајрактаре: 0197    »Шта ћеш, Ахмо, црн ти образ био!« 0198    Па на њега натјера алата, 0199    А потеже из чизме канџију, 0200    Како га је лако ухватио, 0201    Нов му ћурак пуче на плећима, 0202    А завика грлом и авазом: 0203    »Ох Фатијо ти једна кахпио, 0204    Ах’ извадим из сагрије ћорду, 0205    Синуће ти са рамена глава.« 0206    Потјера их низ т’јесне сокаке, 0207    А извади плетену канџију, 0208    Оста Фата цв’јелећ на вратима. 0209    Кад су били на Бакоњ-планини, 0210    Кад погледа млад везирски сине, 0211    Би рекао, сњ’јегом је посута. 0212    Није брате снијегом посута, 0213    Већ костима коњским и инсанским, 0214    Све сватови племените Злате. 0215    Узгледаше поље Златарево, 0216    Би рекао, плугом узорато; 0217    Није, клето, плугом узорати, 0218    Већ све клето робље покопато. 0219    И угледа врело Шарганово, 0220    Туден има седам мезарова, 0221    Ту је турбе Дервишбеговића, 0222    На њем б’јело турбе начињено. 0223    Туде викну Хусо на алату: 0224    »Де Ахмеде, примај абдест на се, 0225    Па мртвима спомени јасине, 0226    Скин’, Ахмеде, копље џидовину, 0227    Па измјери ти земљцу црну, 0228    Гдје ће црна твоја плећа лећи, 0229    Кад ти дође сердар од Котара, 0230    Када доће Закарић Илија, 0231    Па ти стане на дугу мејдану, 0232    Нека знадеш земљу измјерити, 0233    Тудена ће твоја плећа лећи.« 0234    Отален су коње појахали, 0235    И сиђоше до турског Новина. 0236    Угледа их зенђил-удовица, 0237    Сви су млади момци полетјели, 0238    Па делије они намирили, 0239    Намирише њиха по ахарим’ 0240    А узеше четири момкиње, 0241    Прихватише везирова сина, 0242    И сокола Хуса бајрактара, 0243    У горње га метнуше одаје, 0244    Изађе им господска вечера. 0245    Не хтје софри тад везирски сине: 0246    »Ја вам, брате, сад за зофру не ћу 0247    Док не дође софри сахибија.« 0248    Иза врата ту гледа госпоја, 0249    Она Златки својој говорила: 0250    »Којега би Златка одабрала?« - 0251    »Моја мати, везирксога сина.« 0252    »Моја Златко, ти ништа не знадеш, 0253    Ферклији је Хусо бајрактаре.« 0254    Док униђе зенђил-удовица: 0255    »Бајрун, бајрун, млад Везировићу.« 0256    »Ја ти, госпо, окусити не ћу, 0257    Ак’ ми не ћеш поклонит Златију.« – 0258    »Ја ћу теби поклонит Златију, 0259    Дај ти мени Хуса бајрактара, 0260    Да идемо обје до Будима.« 0261    Проговара млад Везировићу: 0262    »Хоћеш, Хусо, моје д’јете драго?« – 0263    »Хоћу, беже, млад Везировићу, 0264    И ја ћу се млађан оженити, 0265    У Будиму нигдје ништа немам, 0266    Па се опет уставити не ћу, 0267    Да ми дате Новина около.« 0268    Удовица њему говорила: 0269    »Хоћу, Хусо, моје срце живо, 0270    Ја ћу ићи до б’јела Будима, 0271    Пиш’ Ахмеде, књигу шаровиту, 0272    Да је шаљем бијелом Будиму, 0273    Да је спремим староме ћахаји, 0274    Нек покупи киту и сватове, 0275    Ја ћу чуват бијела Новина, 0276    И чуваћу Златку племениту.« 0277    Онда сједе бесједит Ахмеде: 0278    »О пунице зенђил-удовице, 0279    Колико ћу купити сватова?« 0280    Проговара зенђил.удовица: 0281    »Купи свата колико ти драго, 0282    Свакога ћу теби даровати.« 0283    Онда вели млад везирски сине: 0284    »Ох пунице, зенђил-удовице, 0285    Ко ће теби бити дјевер-баша?« – 0286    »Од Удбине Ћејван дедо стари, 0287    Од Кладуше буљук-баша Мујо.« 0288    А дјевојци мајка говорила: 0289    »Кога ћеш ти метнуг дјеверов’ма?« – 0290    »Од Отоке агу Токалију, 0291    Од Кладуше Мујова Халила, 0292    То ће мени бити дјеверови.« 0293    Онда викну млад везирски сине: 0294    «Тко ће моју книгу однијети, 0295    Није лако до Будима сићи?« 0296    Све му друштво ником поникнуло, 0297    Ама не хтје Хусо бајрактаре, 0298    Већ говори бегу међу очи: 0299    »Ево, беже, такога јунака, 0300    Који ће ти до Будима саћи, 0301    И ћехаји књигу донијети.« 0302    Бирдем Хусо узјаха алата, 0303    Под Бакоњу коња изгонио 0304    На широко поље Златарево, 0305    Код студеног врела Шарганова, 0306    Туден Хусо одјаха алата, 0307    На се труски абдест ударио, 0308    Ту је Хусо подне доклањао. 0309    Тамам Хусо дову учинио, 0310    Истом нешто из јелика викну: 0311    »Турско момче код добра алата! 0312    Јеси л’ био у турском Новину, 0313    Је ли Ахмед Злату испросио? 0314    Је ли му се удала пуница, 0315    И за кога, турско момче младо? 0316    Колико је свата наредила? 0317    Ког Златка метну дјевер-башом? 0318    Кога метну зенђил-удовица? 0319    Кога метну за свога дјевера?« 0320    Одговара Хусо бајрактаре: 0321    »Ја сам био у турском Новину, 0322    Ахмед бег је Златку испросио, 0323    И јест му се пуница удала 0324    За делију, Хуса бајрактара, 0325    Наредила дван’ест хиљад’ свата. 0326    Дјевер-башом Златка је метнула 0327    Из Отоке агу Токалију, 0328    Са Кладуше Мујова Халила.« 0329    На то онај из јелика викну: 0330    »Мудра ти је, убили је јади!« 0331    Још говори Хусо бајрактаре: 0332    »Удовица себи за дјевера 0333    Метнула је Ћејван-агу старог, 0334    И метнула од Кладуше Муја.« 0335    Опет викну неко из јелика: 0336    »Ја богме, турско момче младо, 0337    Биће меса орлу и гаврану.« 0338    Онда вели Хусо бајрактаре: 0339    »Право сам ти данас казивао, 0340    Сад ћеш мени по истини казат, 0341    Ко то мене из јелика виче?« 0342    Из јелика глас му одговара: 0343    »Виче тебе Закарић Илија 0344    Са својијех триста стимадура.« 0345    Онда викну Хусо од алата: 0346    »Ој Илијо, каурска ђидијо, 0347    Ти изиђи из густа јелика. 0348    Што си Златки срећу заставио, 0349    Да јуначки мејдан дијелимо, 0350    Да видимо, чија је Златија. 0351    Ти си Златки срећу заставио, 0352    Ево има седам годин’ дана.« 0353    Проговара Закарић Илија: 0354    »Од мејдана сад нема времена, 0355    Већ ми кажи, турско момче младо, 0356    Отклен ли си, од којега града?« 0357    Одговара Хусо бајрактаре: 0358    »Ја у глави од б’јела Будима, 0359    Бајрактар сам будимског везира.« 0360    А кад Влаше не хтје му изаћи, 0361    Три пут Хусо прескочи алата, 0362    Док алату паде у сриједу, 0363    Па он оде ка Будиму граду. 0364    То гледао Закарић Илија, 0365    А уз њега триста стимадура, 0366    Штимавају брда и долине; 0367    То су влашки били стимадури. 0368    А кад Хусо до Будима сађе, 0369    Па ћехаји књигу покучио, 0370    Упалише од боја топове, 0371    Растурише књиге шаровие. 0372    Кад изашла пуна хефта дана, 0373    Стаде јека су четири стране, 0374    Ал ето ти од Кладуше Муја 0375    И уз Муја пет стотин’ сватова; 0376    У сватов’ма од Орашца Тале 0377    У ракам’ му давулбази туку. 0378    Ал ето ти Ћејван-аге старог 0379    С њиме свата цијела хиљада, 0380    Дв’је Козлице и дв’је Опузлице, 0381    Херокапа и Заметникавга, 0382    Ал ето ти бега Мусатј-бега, 0383    С њиме свата до девет хиљада. 0384    Ал’ ето ти Шестокриловића, 0385    И уз њега Дурутбеговића, 0386    Мехмед-бега Дурутбеговића, 0387    А за њима Влахињић Алија, 0388    Што за њима зелен бајрак носи, 0389    На алату своме од мејдана. 0390    Кад су свате текмил учинили, 0391    Тамам свати коње узјахаше, 0392    Угледа их лијепа Фатија, 0393    Л’јепа Фата будимског имама. 0394    Бирдем она књигу начинила 0395    На ђидију, Закарић Илију: 0396    »Чуј Илија што ти књига пише! 0397    Т с’ водио двије бановине, 0398    А сад води четри’ бановине, 0399    Па пос’јеци млад Везировића, 0400    А ухвати зенђил-удовицу, 0401    Поклони је свој дајиџи драгом, 0402    Свом дајиџи Гавран-капетану, 0403    Сведи војску до нашег’ Будима, 0404    Лако ћеш ми Будим прихватити, 0405    Јер у њему поглавице нема, 0406    А ја ћу ти ускочити млада, 0407    Баш у твоју равну Далмацију. 0408    Ја ћу сићи до равна Котара, 0409    Ја ћу теби бити невјестица, 0410    За твог брата млађега Тадију.« 0411    Кад су свати коње узјахали, 0412    Путујући, конаке чинећи, 0413    Низ четр’ест кланаца ударише, 0414    Кад су били врелу Шарганову, 0415    Ту су Турци коње заставили, 0416    И шехитим’ куран проучили 0417    Код онога врела Шарганова. 0418    Куд год ишли, до Новина сишли. 0419    У Новину три ноћи ноћише, 0420    Тале хуче у давулбаз туче: 0421    »Јенђи-буле, моје секе драге, 0422    Опремите лијепу Златију!« 0423    Опремише зенђил.удовицу, 0424    Заклаше јој пет стотин’ курбана, 0425    Упалише дванаест топова, 0426    На зенђилу турскоме Новину, 0427    Пред њим иду двије ефендије, 0428    Теџбирећи низ поље иђаху, 0429    А кад били лугу под планину 0430    Онда беже застави голуба, 0431    Онда беже са голуба викну: 0432    »Није л’ мајка родила јунака, 0433    Ја л’ сестрица брата одгојила, 0434    Ко ћ’ изаћи врелу на камење, 0435    Да знадемо кол’ко има Влаха, 0436    Јесу л’ Власи пред свате изашли.« 0437    Ал’ га нико послушат не хтједе. 0438    Тад повика будаласти Тале: 0439    »Црн вам образ, наши Крајишници, 0440    Ви бољега немате јунака, 0441    Од менека, будаластог Тала.« 0442    Даулбазом о тле ударио, 0443    А прихвати дебела кулаша, 0444    Тале гони врелу студеноме. 0445    Кад је био на ц’јелом сахату 0446    Тале с’ пење на највишу јелу. 0447    Кад угледа поље Златарево, 0448    Шавка капа, ко под небом чавка, 0449    Бојно копље, као јеловина, 0450    Закрилили по пољу бајраци, 0451    К’о по небу сви мрки облаци. 0452    Да из неба полети јабука, 0453    Не би пала на земљицу црну, 0454    Већ на коња или на јунака. 0455    Дванаест се попело чадора, 0456    Код чадора дванаест топова, 0457    Топове су Власи напунили. 0458    Добар мркаљ пред једним чадором, 0459    То је мркаљ Подгојиловића, 0460    Илија га, ђида, задобио, 0461    Задобио на дугу мејдану. 0462    Онда Тале низ јелику трка, 0463    До кулаша коња долазио, 0464    »Јалах« рече претишће кулаша, 0465    У турске је свате долетео, 0466    Онда Тале бега довикнуо: 0467    »Бег Мустај-бег, куће не видио! 0468    Као што је ни видјети не ћеш, 0469    Има Влаха четр’ест хиљада 0470    По широком пољу Златареву, 0471    По широкој Бакоњи планини.« 0472    Онда викну бег Мустај-бег лички: 0473    »Чујете л’ ме дван’ест поглавица, 0474    Што ћемо ми од живота свога?« 0475    Говори му дван’ест поглавица: 0476    »Ти си стариј’, ти си паметнији, 0477    Ти нам тертиб по планини метни.« 0478    Онда беже ситну књигу пише, 0479    Па је шаље Закарић Илији: 0480    »О Илија, ти уклони друштво, 0481    Да проведе бег Мустај-бег лички, 0482    Да проведе киту и сватове, 0483    Не завађај цара и ћесара.« 0484    Нико несм’је књиге пронијети, 0485    Осим скочи ага Токалија, 0486    Па узјаха дебела зекина, 0487    Па кад соко у планину зађе, 0488    До чадора Закарић Илије, 0489    Пред чадора натјера зеленка, 0490    Па повика грлом и авазом: 0491    »О Илија, каурска ђидијо! 0492    Нај ев’ теби књигу шаровиту.« 0493    Илија је књигу проучио, 0494    Па је одмах другу начинио, 0495    Додаде је аги Токалији, 0496    А ага је снесе Мустај-бегу, 0497    Бег је учи, а сузе прољева, 0498    Па говори око себе друштву: 0499    »Хоће Иле лијепу Златију, 0500    И он ишће младу удовицу, 0501    Удовицу, Златијину мајку, 0502    И он ишће четири дјевера, 0503    Једно агу, гази Ћејван-агу, 0504    Друго, брате, буљук-башу Муја, 0505    И Мујова дебела ђогина, 0506    И он ишће Мујова Халилал, 0507    И Златино рухо свеколико.« 0508    Онда беже Мустај-беже викну: 0509    »Буљук-баше моја дјецо драга, 0510    Да идемо натраг до Новина, 0511    До Новина свате повратити, 0512    Ондје ћемо лађу налазити, 0513    Низ Дунав се воду отиснути; 0514    Изгинуће наши Крајишници, 0515    Није лако четр’ест хиљада, 0516    Што имаде ту на пољу Влаха.« 0517    Сви су тому кајил Турци били, 0518    Да се врате до Дунава хладна, 0519    Ал не хтједе Хусо бајрактаре: 0520    »Ја ти не ћу до дунава, Лико, 0521    Црн ти образ на обадва св’јета, 0522    Што ми плашиш наше Крајишнике, 0523    Ја ћу данас пред њиха изаћи, 0524    Са Илијом мејдан под’јелити, 0525    Па што мени Бог и срећа даде.« 0526    А пољуби млад Везировића, 0527    Пољуби га у бијелу руку, 0528    Те се с бегом туде халалио, 0529    За њим Тале узјаха кулаша. 0530    Кад су били пред влашким чадором, 0531    Хусо своју загрнуо руку, 0532    Дебља му је у мишици рука, 0533    Не’ Латинка у свилену пасу, 0534    Сјају му се токе на прсима, 0535    Сјаје му се токе кроз бркове, 0536    Баш к’о мјесец кроз јелове гране. 0537    Кад је добар алат угледао, 0538    Угледао влашку регименту, 0539    Рабун драги, што му алат ради! 0540    По два копља у небеса скаче, 0541    По четири тамо и овамо! 0542    Тако дође Хусо до чадора, 0543    До чадора Закарић Илије, 0544    Па повика Хусо бајрактаре: 0545    »Устан Иле, да мејдан д’јелимо!« 0546    Када Илија угледао Хуса, 0547    Његове се уздрхтале руке, 0548    И бијеле ноге до кољена, 0549    Док повика млађега Тадију: 0550    »Ја нијесам за дуга мејдана, 0551    Менека је забољела глава, 0552    Хајд’,узјаши доброга вранина, 0553    Добра вранца Ибра бајрактара, 0554    Бајрактара Подгојиловића.« 0555    Док Тадија на ноге скочио, 0556    А Тале му из грла повика: 0557    »Стан’ Тадијо, црни Каурине, 0558    Код тебе је данас била туде!« 0559    Па Тадију руком претискива 0560    По ребрима с обадвије стране, 0561    Онда Тале грлом подвикива: 0562    »О Илија, црн ти образ био! 0563    Шта ће теби дванаест топова, 0564    Напуњено пољу окренуто, 0565    А код њиха дванаест топџија, 0566    У руци им гавње и фитиљи. 0567    Када Хусо изађе на поље, 0568    На широко поље Златарево, 0569    Ти ћеш Хуса с топим’ разнијети. 0570    Хусо, брате, истјерај алата 0571    На широко поље Златарево, 0572    Ја ћу теби топе причувати, 0573    Да ти Власи хилу не учине.« 0574    Оде Х усо на поље широко, 0575    А са њима Закарић Тадија, 0576    Бјежи Хусо под планину сада, 0577    Виче њега Закарић Тадија: 0578    »Бјежи мени под Мрчај-планину, 0579    Ја ћу теби до нашег чадора, 0580    Не о ране, већ у мртве главе! 0581    Немој рећи, да тин’јесам каз’о!« 0582    Бјежи Хусо на добру алату, 0583    А за њиме Тадија трчаше 0584    На својему вранцу од мејдана, 0585    Бржи алат бјеше од вранина. 0586    Док Тадија натраг побјегнуо, 0587    Док завика нешто са Мрчаја: 0588    »Побјежи ти Закарић Тадија, 0589    На дебелу коњу од мејдана.« 0590    Готов Влаше до чадора саћи, 0591    Тако Тале иза гласа викну: 0592    »Удри Хусо осахле ти руке! 0593    Удри Влаха у плећи јуначке.« 0594    Џилитну се Хусо на Тадију, 0595    Како га је лако ударио, 0596    Кроз њега је џилит пролетио, 0597    У црну се земљу заровио, 0598    Влаше паде, ни Језус не даде, 0599    А устаде закарић Илија, 0600    И уз њега браће шестерица. 0601    Док устаде седам Вучковића, 0602    Док устаде седам Јанковића, 0603    Док устаде девет Витковића, 0604    И пред њима Гого Витковићу, 0605    Двадес’т на њих пуче џефердара, 0606    Пеко њег се дими пољубише. 0607    А кад видје од Орашца Тале, 0608    Да се пуста заметнула кавга, 0609    Да му Власи хилу учинише, 0610    Тале трже криву палошину, 0611    Па посјече дванаест топчија, 0612    А завика Хуса бајрактара: 0613    »Хусо, брате, чувај своје главе, 0614    Та видиш ли, да смо погинули.« 0615    Доклен Тале упали топове, 0616    Дока једа стаде од топова, 0617    Дође јека до турских сватова, 0618    А закука зенђил-удовица: 0619    »Мустај-беже, ако Бога знадеш, 0620    Изгибоше до два кахримана!« 0621    Бег Мустај-бег на голуба фрци, 0622    А за њиме дван’ест буљук-баша, 0623    На планини свате искупише. 0624    Док завика бег Мустај-бег лички: 0625    »Јурун браћо, моји бајрактари!« 0626    Бајрактари свих шесет удрише, 0627    А на влашку ватру и топове, 0628    Тридес’т их је одмах погинуло. 0629    Онда викну бег Мустај-бег лички: 0630    »А спахије, хљеба вам царева, 0631    И тако вам санџак и шерифа, 0632    Немојте ми квара учинити, 0633    Данас квара од друга мејдана.« 0634    Тад завика га Мумун-ага: 0635    »Јуриш, браћо, моја дружбо драга, 0636    Џенту се отворише врата, 0637    Благо оном свакоме јунаку, 0638    Кој’ погине данас на мејдану! 0639    Полетјеше низ поље хурије, 0640    Оне лете јагмити шехите.« 0641    А кад чуше аге Крајишници, 0642    Илакнуше, Бога споменуше, 0643    Па на влашке глиде ударише; 0644    Кад се двије ватре пољубише, 0645    Грми, сјева, крв се пролијева, 0646    На разбоје коњи пролијећу, 0647    А на њима бињеџија нема. 0648    Пала тама од неба до тала, 0649    Нити видиш коња, ни јунака, 0650    Ни брат брата познати неморе, 0651    Камо ли ће Турчин душманина. 0652    По чему се могу познавати: 0653    Турци веле »Јалах и Алија!, 0654    Власи веле »Језус и Марија!« 0655    Не ће њима помоћи Марија, 0656    Гдје долази Мујо и Алија. 0657    Кад четврти данак наступио, 0658    Пушка им се саћин учинила, 0659    И још пусте позвекују ћорде, 0660    А изашло седам ихтијара, 0661    Драгом Богу сеџбе учинише: 0662    »Дај нам Боже од Дрине ведрине, 0663    Са Бакоње вјетра жестокога, 0664    Да растјера маглу по Златару, 0665    Нек моремо очима видјети, 0666    Ко ли гине, ко ли задобива! 0667    Ак’ је турска добила Крајину, 0668    Да идемо купити шехите, 0669    Ако ли је добио Илија, 0670    Да гледамо глави селамента!« 0671    Бог им даде, магбул дова бјеше, 0672    Те растјера маглу и димове 0673    По ономе пољу Златареву; 0674    Све је поље крви попливало. 0675    Када им се магла растурила, 0676    Мујо хода, а ђогата вода, 0677    А све гледа брата и малина. 0678    Гдје је Халил био код Златије, 0679    Тудем има троја кола меса, 0680    Мујо свога притишће ђогина, 0681    Пође тражит’ свог брата Халила. 0682    Кад је Мујо био у богазу, 0683    Стотину је туде наш’ глава, 0684    А све редом леше преметаше, 0685    Нигдје леша од Халила нема. 0686    Нешто њему очи утекоше, 0687    Утекоше у танке јелике, 0688    Кад то малин у танком јелику. 0689    Л’јепа Злата аге Новљанина 0690    По јелики бере маховину, 0691    Па Халилу ране затискива. 0692    Угледа га од Кладуше Мујо: 0693    »Мореш брате, ране пребољети?« 0694    »лако бих ти ране преболио, 0695    Ал не могу аге Токалије, 0696    Јер како сам узјахо малина, 0697    Ја не видјех бољега јунака, 0698    Јер све виче ага Токалија, 0699    Виче га за три пуна дана: 0700    »»Не бој ми се Хрњичин Халиле, 0701    Док је теби аге Токалије!«« 0702    Велика је сила освојила, 0703    Јутрос су ме Власи дочекали, 0704    Дочекаше девет Вучковића, 0705    Менека су, брате, опколили. 0706    Док повезах девет Вучковића, 0707    Ја изгубих агу Токалију.« 0708    Онда Мујо иза грла виче: 0709    »Можеш, брате, узјахат’ малина?« – 0710    »Могу, Мујо, брате од матере!« 0711    Мујо диже лијепу Златију, 0712    А покри је крмзи кабаницом, 0713    Те је баци буљук-баша Мујо 0714    Дебеломе малину на сапи. 0715    Оде Халил врелу студеноме, 0716    Гдје се купе кићени сватови. 0717    Мујо оде брду уз планину, 0718    У други је кланац улазио, 0719    Нигдје нема аге Токалије; 0720    Док угледа агу под јеликом, 0721    Ага пуши из луле духана, 0722    А кад му је близу долазио, 0723    Око аге стотина лешина, 0724    Ага држи зечка за дизгине. 0725    К њему дође од Кладуше Мујо: 0726    »Јеси л’, ага, задобио рана?« 0727    »Н’јесам, брате, буљук-баша Мујо, 0728    Ал је рана једна на срдашцу, 0729    Јер сам побра изгубио свога, 0730    Свога побра, Мујова Халила, 0731    И Златију аге Новљанина.« 0732    А завика Мујо од ђогина: 0733    »Н’јеси брата, ага, изгубио, 0734    Ја сам наш’ свог брата Халила, 0735    И Златију аге Новљанина, 0736    Отишли су врелу Шарганову, 0737    На Халилу ране су четири, 0738    Чувајући агине Златије.« 0739    Говори му ага Токалија: 0740    »Мујо, брате, под јелике сађи, 0741    Туден има девет Витковића 0742    Свезанијех руку наопако, 0743    Те сам, брате, Влахе повезао.« 0744    Мујо сађе под јелу зелену, 0745    Он посјече девет Витковића. 0746    Кад посјече девет Витковића, 0747    Мујо сађе врелу Шарганову, 0748    Ал’ се турски копају шехити: 0749    Три хиљаде скупили шехита, 0750    А хиљада има рањеника. 0751    Необично туден погледати, 0752    Јер се поље крви испунило, 0753    Леш до леша, парип до парипа, 0754    Туде читав баш сахат имаде, 0755    Сахат има преко поља равна. 0756    Ал’ им нема два најбоља друга: 0757    Нема њима од Орашца Тала, 0758    И нема им Хуса бајрактара, 0759    Ђувегије зенђил-удовице, 0760    Она им се од дружене јавља: 0761    »Ко год нађе Хуса бајрактара, 0762    Ево њему хиљаду дуката!« 0763    Мујо скочи до ђогата свога: 0764    »Ја ћу твога потражити Хуса, 0765    Раз хатора хиљаде дуката. 0766    Мујо коње гони у Бакоњу, 0767    Кад селМујо у долину свали, 0768    А угледа у долини Тала, 0769    Гдје товари тридес’т сејисана, 0770    Чува Тале рухо дјевојачко. 0771    Мујо Талу турски селам виче, 0772    На њег Тале очи испријечи: 0773    »Није мени до твога селама, 0774    Већ је мени до мога белаја, 0775    Чувајући рухо дјевојачко: 0776    Не дају се коњи товарти, 0777    Да Бог да их баш поклали вуци.« 0778    Говори му Мујо од Кладуше: 0779    »Драги брате, од Орашца Тале, 0780    Еда нашег Хуса бајрактара?« 0781    »Да Бог да ти никад не дошао! 0782    Не би л’ моја била удовица.« 0783    На то му се насмијао Мујо. 0784    Истом пушка пуче низ планину, 0785    Ал’ ето ти Хуса бајрактара, 0786    И он гони све шест Закарића, 0787    Свезанијех руку наопако, 0788    Поцрнио к’о под небом чавка, 0789    На њем нема дв’је паре од’јела, 0790    Све му жива ватра однијела. 0791    Мујо руке своје раскрилио, 0792    Те је свога Хуса пољубио: 0793    »Хеј аферим, соколово крило, 0794    Кад си нама образ освјетлао!« 0795    Када Хусо врелу салазио, 0796    Ту је нашо кићене сватове, 0797    Туден су се били искупили. 0798    Шаком д’јели зенђи-удовица, 0799    Шаком д’јели око себе благо, 0800    Кад угледа Хуса бајрактара. 0801    Отален су свати узјахали, 0802    Цвијелећи, идућ, уз планину, 0803    Уз планину јече рањеници, 0804    Јер је сваки нешто оставио, 0805    Неко брата, а неко рођака. 0806    Туд су врло свати изгинули, 0807    Није шала, три пуне хиљаде, 0808    А хиљаду има рањеника. 0809    То су свати до Будима сашли, 0810    Оженише везирова сина, 0811    И његова Хуса бајрактара. – 0812    Давно било, сад се спомињало, 0813    Коно Ђурђев данак у години.